Vožnja - preticanje na stazi

Preticanje bez osporavanja

Preticanje bez osporavanja je jednostavno situacija u kojoj nemate ništa protiv, iz bilo kog razloga, da vas neko pretekne uz minimalno ometanje protivnika. Vaš razlog recimo može biti da ne želite da rizikujete incident uzrokovan preticanjem, jer je vozač koji vas obilazi poznat kao dežurni problemdžija i uzročnik incidenata, ili možda dozvoljavate preticanje zbog plave zastave jer vas lapuju – u kom slučaju kodeks nalaže da obezbedite čist i bezbedan prolaz vozilu koje vas lapuje, to jest obilazi za ceo ili više krugova.

Koji god razlog da je u pitanju, postoje slučajevi kada nekoga želite da propustite neometanog. Da bi ste omogućili preticanje bez osporavanja, vozite jednom stranom staze dok vas obilazeće vozilo ne pretekne. Ovde morate koristiti jasan govor tela (automobila). Vrludanje sa jedne strane na drugu u naivnom pokušaju da se bude van linije ne bi li se pomoglo kolima koja pretiču je najgora stvar koju možete da uradite. Ono što je bitno nije da li ste na idealnoj liniji ili ne, već da li je vaša vožnja na predvidivoj liniji. Izaberite jednu stranu puta, obično onu kojoj ste najbliži u datom trenutku, a onda se nipošto ne odvajajte od nje dok vas obilazeći vozač ne obiđe. Možete čak malo i da usporite, jer brzo obilaženje ponekad može i vama koristiti kao što koristi vozaču koji vas obilazi. Ali pazite da ne usporite naglo i nepredvidivo!

Ako vas obilaze za jedan ili više krugova, budite svesni da može da bude više vozila koja to pokušavaju, koja vam dahću za vratom a vi to ne vidite. Ono što se može desiti je sledeće… Vidite vozilo koje se približava u retrovizoru, pomislite “aha, obilazi me za jedan krug”, pomerite se sa linije, propustite vozilo a odmah zatim probate da se vratite na liniju, kad ono BAAAM, udarite nekoga. Desilo se ustvari da vas je više vozila obilazilo za jedan krug, to jest lapovalo. Kada ste se pomerili da propustite vozilo koje ste videli u retrovizoru i druga vozila su krenula da iskoriste otvorenu putanju koju ste im vi i omogućili. Ali kako je sledeće vozilo bilo u mrtvom uglu i van vaših ogledala, niste ih mogli primetiti. Ovo vas svakako može iznenaditi, da i ne govorimo o drugima.

Sve što možete da uradite je da budete pažljivi što je više moguće, gledajte oko sebe ako možete koristeći komande za pogled ulevo i udesno koje je dobro isprogramirati na volan. Pritiskom na oba dugmeta istovremeno dobijamo nesmetan pogled unazad, tako da se svaka eventualno opasna situacija može unapred sagledati i izbeći. Vozači koji vrše preticanje zaostalih treba da imaju ova ograničenja obilaženog vozila u vidu. Morate biti svesni da kola koja obilazite uopšte ne moraju da budu svesna vašeg prisustva, tako da treba sebe predstaviti vozaču ispred, na primer kratkim signlom vaših farova pre preticanja.

Preticanje sa osporavanjem

Osporavano preticanje ili preticanje uz borbu obe strane je bez pogovora jedna od najtežih situacija u kojoj oba vozača mogu da se nađu u trci. Borba za poziciju, preticanje i blokiranje, trka na braniku i točak uz točak je esencija trkanja i najuzbudljiviji deo sporta, bilo u RL, bilo u simulacijama. Zato je vrlo važno biti umešan u ovoj veštini. Problem sa bliskom borbom je u velikoj meri baziran na onome što vozač može da vidi od drugog vozača. Većina ljudi koja učestvuje u trkama je fer i nemaju nameru da izazovu nezgodu. Većina nije bezobzirna. Problem je u tome što ima dosta nagađanja o tome koliko je drugi vozač blizu. Vidno polje u simulacijama je mnogo manje nego u pravom životu. Postoje ogromni mrtvi uglovi koji u stvarnosti ne postoje. Ostavljajući prazan prostor za drugo vozilo znači da ćete napustiti idealnu liniju. Takođe to isto znači da napuštate uvežbanu putanju i da idete nepoznatom putanjom. Sve to znači da ćete biti sporiji kroz datu sekciju nego obično. Ovo takođe znači da ostavljanjem prostora ne samo omogućavate protivniku da vas pretekne, već višestruko povećavate verovatnoću njegovog uspeha. Vrlo teška situacija. Ali tako stvari stoje i iskreno, ne razlikuje se mnogo od RL situacija u neku ruku. Uzevši sve u obzir, najviše ćete uživati ako protivniku ostavite mesto kad god je to odgovarajuće.

Pravo na krivinu

Ako pogledate pojedine vozače u simulacijama pomislićete da pravilo o zauzimanju krivine ide otprilike ovako: “Gde god mogu da prođem imam pravo da prođem!”.
Pa, … ne baš. Zapravo postoji kodeks za zauzimanje i prava na krivinu. Taj kodeks nije samo važeci u simulacijama, već i u svim vidovima RL trka – od Formule Ford do Formule 1.
“Šta!?”, kažete. “Misliš da nemam pravo da ubacim svoja kola u svaki slobodan prostor koji želim?”.
Odgovor je ne, nemate pravo – a ako bi se trkali u pravim trkama, sa ovakvim pristupom bi ste verovatno vrlo brzo zaradili diskvalifikaciju i zabranu nastupanja čak i u najnižim kategorijama sporta.

Ono što se svakodnevno viđa u sim trkama, u RL se nikako ne toleriše – kada se prava kola oštete, potreban je pravi novac za popravku i to mnogo novca, a o životima da i ne govorimo. Ukratko, morate da ustanovite značajno preklapanje sa vozilom ispred vas pre tačke skretanja u krivinu (turn-in point) da bi ste imali pravo da vam vozač ispred “preda” pravo na idealnu liniju kroz krivinu.

Značajno preklapanje u praksi znači da je prednji branik vašeg vozila najmanje u liniji sa vozačem vozila ispred vas. I to je u najgorem slučaju. Verovatno je pametno imati i više da bi ste nedvosmisleno imali pravo na krivinu. Vozač ispred ima puno pravo na liniju i ne mora da od nje odustaje ako nije došlo do značajnijeg preklapanja pre skretanja u krivinu. Ako je ustanovljeno dovoljno preklapanje pre tačke skretanja, onda vozač iza ima pravo na liniju. Vozač ispred naravno i dalje ima pravo na borbu, ali istu mora obaviti sa spoljne linije a idealnu mora ostaviti vozaču iza. Sada dolazimo do vrlo zanimljivih situacija.

Ako vozač iza nema dovoljno preklapanja pre tačke skretanja sa vozačem ispred, trebalo bi da ostane iza vozača koga pokušava da pretekne. Ako vozač koji je iza želi da ostane u unutrašnjoj liniji vozača ispred, to treba da uradi pre tačke skretanja. Ako to uradi posle tačke skretanja, na vozaču ispred je da li će ostaviti prostor ili silom zauzeti svoje pravo i tako rizikovati sudar i potencijalno svoje odustajanje iz trke (kazna za vozilo koje je iseklo vozilo ispred je u svakom slučaju ustanovljena pravilima lige, ovde se govori o dilemi da li pustiti vozilo i čekati oduzimanje bodova i eventualnu suspenziju ili svoje pravo isterati po svaku cenu). Izuzetak bi bio kada bi vozač ispred jasno napravio neku grešku da opravdava preticanje vozača iza. Na primer, zakoči toliko kasno da uđe vrlo široko u krivinu i promaši teme (apex) krivine. Ovo bi bila situacija u kojoj vozilo iza ima pravo da zauzme unutrašnju (u ovom slučaju idealnu) putanju i pretekne vozilo koje je pogrešilo, nezavisno da li je ili nije bilo predhodnog preklapanja pre tačke skretanja u krivinu. Ipak, i dalje je na vozaču koji pretiče da preticanje prođe bezbedno.

U slučaju kad postoji evidentno preklapanje a oba vozila su već u krivini, spoljno vozilo ima pravo na spoljni deo krivine i ne može biti izgurano sa spoljne linije a unutrašnje vozilo ima pravo na unutrašnju liniju i ne može biti stisnuto i izgurano sa unutrašnje linije. Pošto smo sve ovo definisali, treba reći da pravo na krivinu nije egzaktna nauka. Postoji mnogo faktora i promenljivih. Ovde su iznešeni osnovni koncepti i kodeks ponašanja. Čak i u stvarnom životu, sa normalnim vidnim poljem oko vozila, sa punim čulnim odzivom, beskonačnim FPS-om i rezolucijom, nije retko da pravi vozači zarate oko ovoga, kriveći jedan drugoga. Sa ogromnim mrtvim uglovima u simulacijam uglavnom je mnogo gore. Doduše uvek možete simulirati RL i tvrditi da je drugi vozač pogrešio a ne vi.