Izdavačka kuća Black Bean Games, vlasnik WRC licence za izdavanje igara u narednom periodu izbacila je u javnost prvi video intervju vezan za njihov budući World Rally Championship naslov. U ovom videu nećete naći scene iz igre ali moći ćete da se uverite kako teče proces kreiranja etapa. Ovaj licencirani World Rally Championship naslov koji je planiran za ...
(nastavi sa čitanjem)]]>

Izdavačka kuća Black Bean Games, vlasnik WRC licence za izdavanje igara u narednom periodu izbacila je u javnost prvi video intervju vezan za njihov budući World Rally Championship naslov.
U ovom videu nećete naći scene iz igre ali moći ćete da se uverite kako teče proces kreiranja etapa.
Ovaj licencirani World Rally Championship naslov koji je planiran za septembar 2010. će izaći za Xbox 360, Playstation 3 i PC. Sadržaće 13 RL reli trka i podržavaće iOpener GPS tehnologiju tako da će svi igrači moći da se oprobaju u virtuelnom okruženju protiv RL WRC zvezda.
U nastavku teksta pogledajte ovaj video intervju.

Click here to view the embedded video.

Click here to view the embedded video.

More Need for Speed Shift Info

Izvor: pc.ign.com

Click here to view the embedded video.

Fantazija? Ne, ako tvorcima iOpener-a stvari krenu na ruku. Na žalost za nas obične smrtnike, mogućnost da se približimo nekom od vozača Formule ...
(nastavi sa čitanjem)]]> Zamislite… sedite u svom bolidu, postavljeni na gridu, sa nogom na gasu i čekate da se crvena svetla ugase. Zaglušujuća buka motora a oko vas vrhunski vozači kao što su Fernando Alonso, Kimi Raikkonen, Lewis Hamilton….

Fantazija? Ne, ako tvorcima iOpener-a stvari krenu na ruku. Na žalost za nas obične smrtnike, mogućnost da se približimo nekom od vozača Formule 1 ostaje na tome, koliko možemo da se približimo TV prijemniku. Ali to bi se uskoro moglo promeniti, a evo i kako:

iOpener tehnologija se zasniva na unapredjenom GPS sistemu, poznatijim kao Differential GPS (DGPS).  DGPS i ostale tehnologije, koje su uključene u projekat, služe da bi se dobila što preciznija informacija o vozilu(vozilima) na stazi, ( pozicija, ubrzanje, brzina i josh neki važni parametri), a preciznost pozicije automobila se meri unutar 3 santimetra. Sve te informacije se šalju na server, koji se nalazi na stazi. Sa njega se informacije šalju na glavni server i na kraju do krajnjih korisnika. Ceo proces traje ne više od 5 sekundi. Detaljnije ovde

Click here to view the embedded video.

Beta tetiranje počinje uskoro, pa a ko se prijavite, možda budete jedan od 5000 srećnika koji će učestvovati u ovom programu.

Iz sadržaja:

ownload:

Zip format (27mb)

7 Zip format (18mb)

Rar format ...
(nastavi sa čitanjem)]]> Izašao je još jedan broj online časopisa, posvećenog kompjuterskim simulacijama vožnje.

Iz sadržaja:

• Jon Denton talks physics with iRacing’s Dave Kaemmer
• Andrew Tyler reviews Virtual Grand Prix 3
• Previews of NAGT and F1 1999 for rFactor
• Interview with MMG’s Raymond Schram
• and much more…

ownload:

Zip format (27mb)

7 Zip format (18mb)

Rar format (18mb)

Pripreme za 90-minutnu trku su ušle u poslednju fazu pa smo našli za zgodno da kroz razgovor sa jednim od vozaca koji imaju najduži staz na ovoj stazi saznamo nešto vise o ...
(nastavi sa čitanjem)]]> Prošli smo Nordschleife uzduž i popreko sa Lukijom (alias no-grip) za sada “najbržim” medu našim virtuelnim vozacima na ovoj stazi.

Pripreme za 90-minutnu trku su ušle u poslednju fazu pa smo našli za zgodno da kroz razgovor sa jednim od vozaca koji imaju najduži staz na ovoj stazi saznamo nešto vise o njenim carima i svim tajnama koje ona krije.

Do ovog našeg razgovora situacija na TOP LISTI naseg servera je izgledala ovako.

NK:
Za pocetak kakve su tvoje impresije 24h verzijom staze Nordschleife generalno?
Lukija:
U smislu kvaliteta izrade same staze ili ove staze kao pojave?

NK:
Više u generalnom smislu, šta to ona ima sto druge staze nemaju ili šta joj nedostaje, šta je svrstava u red posebnih, specificnih?
Lukija:
Pitanje je na mestu a odgovor nije lak.
Prvo, u stvarnom životu, NS i sve njene verzije (tourist, VLN, 24h) važe za najtežu stazu, cinjenica da neko pokušava da vozi nešto slicno u virtuelnoj stvarnosti takode predstavlja izazov svoje vrste. Može se reci da je u pitanju stvar prestiža da znate svaku krivinu ove staze, da je se ne plašite i cinjenica da ste je na neki nacin ukrotili.

NK:
Shvatam da je stvar prestiža voziti i poznavati najtežu stazu ali sta je po tebi to što je cini takvom?
Lukija:
Prvo dužina, preko 20 km (zavisno od verzije), zahteva dosta vremena da se staza nauci.
Ovo je samo preduslov. Druga osnovna stvar je ucenje idealne putanje i za to postoji teži i lakši nacin. Teži nacin je metod probe i greške, znaci probate razne kombinacije, pratite posledice prolaska kroz neke krivine, i na kraju samo vreme po krugu. Druga , lakša varijanta, je posmatranje kako to rade majstori svog zanata, srecom, na NET-u ima dosta materijala, gledanjem istog može se nauciti putanja ali nemojte pomisliti da ste time obavili sav posao.
Ostaje da sve to kasnije "pretocite" u praksu.

NK:
Kakva je bila tvoja strategija ucenja?
Lukija:
Bila je kombinovana – prvo proba i greška a onda posmatranjem drugih, takode je dosta pomogao poznati tutorijal, koji je napisao Jorg Muller gde je opisan prolazak NS dela staze vrlo detaljno sa obrazloženjem zašto je negde dobro odstupiti idealne putanje, zašto negde treba kociti kasnije ili ranije a sve zbog toga sto ova staza krije mnogo zamki u vidu neravnina i jako "neprijateljski" nastrojenih ivicnjaka po cemu je ova staza na lošem glasu. Samo prenošenje teorije na praksu je zakomplikovano dodatno. Znaci komplikacija dolazi kao posledica razlike izmedu realne staze i staze koje je modelovana u simulaciji (rFactor, GTR2 …) tako da je potrebno dodatno ucenje svake verzije staze.
Trenutno postoji nekoliko verzija staze i sve se razlikuju. To generalno ne utice mnogo na vožnju ali kada jurite najbolja vremena onda je jako bitno nauciti na kojim mestima je staza opasna, tj zahteva mnogo više pažnje tako da je potrebno vrlo dobro nauciti svaki deo staze, uhvatiti se za neke repere (tipa tekstura na asfaltu, objekat pored staze) koji je problematican za prolazak jer neki delovi staze su takvi da niste sigurni kako cete da ga prodete, u jednom krugu cete ga proci sa 170km/h u sledecem sa 160km/h i možda cete da se okrenete ili izletite.

NK:
Kako bi podelio sektore staze po težini?
Lukija:
Podelio bih stazu na nekoliko delova, ukoliko pricamo o 24h verziji, imamo GP deo koji je verovatno najlakši iz razumljivih razloga, staza je ravna, pregledna tako da se taj deo prakticno vozi mehanicki. No to ne znaci da treba pustiti mozak na „otavu” da se tako izrazim.
Drugi deo pocinje izlaskom na NS deo staze pocev od Hatzenbach-a pa sve do Ex Muhle radi se o jednom spustu (uz par uspona). Kriticno mesto gde se može dobiti ili izgubiti je flugplatz tj ulazak na njega recimo da je neka poželjna brzina 200+ km/h cime dobijate dobru osnovu za dobro prolazno vreme. Sledeci kritican momenat je deo od Fuchsrore do Adnauer Forst, radi se o velikom spustu koji se prolazi maksimalnom brzinom. Nakon koga sledi uspon i nepregledna krivina, preciznost je ovde od najveceg znacaja inace ce te skoro sigurno završiti negde pored staze, zatim dolazi sporiji deo koji prati niz krivina sve do ex muhle.
Ovaj deo staze spada u srednje teške i greške su tu manje frekventne (bar u mom slucaju).
Sledeci sektor je od ex-muhle pa sve do poznatog karusell-a, ovaj deo je lakši jer nema puno oštrih krivina i ovde do izražaja dolazi snaga automobila jer radi se o usponu, jedina zamka u ovom delu je nepregledna desna krivina Klostertal koja zahteva izuzetnu preciznost a brzine prolaska mogu da variraju +- 20km/h.
Sledeci deo je najteži, od karusell-a pa do cilja jer pocinje deo koji se ne vozi previše brzo ali je tu skoncentrisano najviše krivina na ovoj stazi a verujem i najveci broj neravnina.
Vrlo važno je nauciti kada kociti i kada i KOLIKO dodavati gas u nekim krivinama, što daje ovom delu staze još jednu dimenziju težine. Mogao bih da pomenem i ogroman pravac Dottinger Hohe, koji dolazi kao odmor jer se taj deo vozi "punim gasom" tako da imate vremena da se malo protegnete u stolici, obrišete ruke od znoja, pregledate podatke a onda dolazi jako komplikovan deo koji cesto zna da "ujede" – ukljucenje na GP deo staze gde se sa prilazi maksimalnom brzinom i gde je momenat kocenja bitan cak i kada to uradite kako treba morate voditi racuna da izlazak na pravac koji vodi ka GP delu uradite smireno jer cesto u želji da što pre dodete do cilja napravite grešku u vidu okretanja.
Naravno, sve ovo važi ukoliko vozite na ivici Vaših mogucnosti i mogucnosti automobila, a ukoliko malo olakšate tempo onda je dosta lakše i sigurnije.

NK:
Dali postoje neki nacini da se podešavanjem automobila „ukrote” neravnine koje si pominjao u srednjem sektoru staze?
Lukija:
Na žalost, nisam ekspert za podešavanje autmobila ali recimo imao sam prilike da probam par podešavanja koja sam našao gde je dosta radeno na vešanju. Ono što sam primetio je da je automobil nešto manje osetljiv na neravnine a najviše na ivicnjake.

NK:
Znaci moguce je, dali to znaci da ogibljenje treba da bude tvrdo ili mekano?
Lukija:
Moguce je ali ne previše, rekao bih da je ovde važniji izbor automobila od dobrog setup-a. Praksa, ispravi me ako grešim, kaže da je za neravnine bolje izabrati mekši setup i sto veci downforce. Ja sam najbolja vremena postigao ne dirajuci default setup, u pogledu vešanja, samo sam radio na prenosnim odnosima i eventualnom podešavanju kocione sile.

NK:
Najbolje vreme do sada zabeleženo na našem serveru je 8:45.048 i koje je u tvom „vlasništvu”. Sa kojim automobilom je postignuto ovo vreme? Šta nam možeš reci o automobilima koji su na raspolaganju za današnju trku?
Lukija:
Postignuto je u Porsche-u 911 G2 biturbo , što je i logicno. Automobil je težak za vožnju, neravnine su pogubne za njega a u kombinaciji sa snagom motora (radi se o turbo mašini) i podupravljanjem koje je karakteristicno za njega, zahteva veliku koncentraciju. Njegova prava snaga je u usponu gde može da razvije preko 250km/h i naravno na dotinger hohe gde može da razvije preko 300km/h. Prakticno tu nadoknadi sve što izgubi na tehnicki zahtevnim delovima. Ovaj Porsche je glavni kandidat ako hocete da pobedite, jedino je pitanje da li ste Vi spremni za njega. Od ostalih automobila koje sam probao su zanimljivi…

NK:
Kako bi ih rangirao posle bi-turbo Porschea?
Lukija:
Recimo imamo NGT klasu, jako su slicni, Porsche 911 GT3 RS, Alfa Romeo 8c, Ferrari 360 i TVR. U Alfi sam postigao 08:54 znacajno je lakša za vožnju ali i dalje zahtevno medutim, ovaj automobil se pojavio kao nezvanicni addon koji je u stvari kopija TVR-a prakticno, TVR sa volanom na pravom mestu i zvuk je isti. Porsche RS me malo razocarao, probao sam i porsche RSR koji me je razmazio i kojim sam vrlo lako nakon samo jednog kruga vozio 08:53.
Mislio sam da je RS isto sto i RSR samo malo slabiji, njemu ne nedostaje snage ali je za moj ukus previše nestašan. Nisam uspeo ništa bolje od 08:57.

NK:
Šta mislid dali Vertigo u rukama dobrog vozaca ima nekakve šanse za pobedu ili visok plasman?
Lukija:
Odlicno pitanje, najbolje vreme koje sam ja ostvario je 09:02. Vertigo placa danak svojoj skromnoj snazi, slabili je znacajno od konkurencije ali je zato na tehnickim delovima neprikosnoven, prakticno sušta suprotnost Porsche-u Biturbo. Mislim da ima male šanse da neko iskusan pobedi u njemu nasuprot nekog iskusnog u G2 Porscheu, mislim na BT. Jednostavno 10-15 sec razlike po krugu je teško nadonkaditi.

NK:
Ali u top 5 moguce?
Lukija:
Vrlo moguce, najmanje troši, 11L po krugu, skoro da bi mogao celu trku da odveze bez pit-stop-a. Zatim, jako je konzistentan što znaci da cete ako ga naucite imati vrlo slicna vremena po krugovima, prašta greške ali to cesto zna da bude mac sa 2 oštrice, mislite da je sve pod kontrolom, probate još malo da podignete letvicu i okrenete se. To je ono sto moše da se desi. Znaci jako je bitno uhvatiti ritam i ne preterivati, on hoce da oprosti ali do neke granice.

NK:
Koji bi bio tvoj savet vezan vecerasnju trku s obzirom da se vozi cak 10 krugova, približno 90 minuta?
Lukija:
Prvo treba biti staložen, ne jurcati, voziti svoju trku, skoncentrisati se da ostanete na stazi. To je primarno. Preticanje je jako teško ako su automobili u istoj klasi, cekajte grešku protivnika a ako ste vec iza njega izbegavajte preticanje na tehnicki teškim delovima, držite distancu, ovime cete imati preglednost a i eventualna greška protivnika ce vam dati mesta da reagujete.

NK:
Start sa dosta ili sa malo goriva?
Lukija:
Mislim da je ovde u pitanju individualna stvar i zavisi od vozila jer kao sto rekoh neki automobili zahtevaju više goriva po krugu. Ukoliko imate auto koji troši više onda je bolje da idete na recimo 5 krugova, pa box pa opet 5. Ako imate auto koji troši manje, možda nije loše da vozite 7 krugova pa onda box. Ako niste sigurni 5+5 je verovatno najbolje rešenje i ne radi se samo o gorivu vec i o kocnicama, motoru i gumama. Sve zavisi od auta, bitno je da pre trke probate vašu zamišljenu varijantu offline. Ako radi, imacete više samopouzdanja za trku.

NK:
I na kraju po tvom videnju koje vozace bi izdvojio kao favorite za pobedu? I kako procenjujes svoje šanse na „duge” staze?
Lukija:
Kao favorite vidim sve iskusnije vozace, znaci one koji za sobom imaju kilometre i kilometre nagomilane u raznim trkama. U favorite po meni spadaju McMilan, SaS, Radejet, Soko.. izvinjavam se ako sam zaboravio nekoga. Radi se vozacima koji redovo voze na virtuelnim bojištima. Pored solidnog poznavanja ove staze sebe ne stavljam u prvi red jer nemam "staž" kao gore pomenute kolege. Takode još nisam odlucio koji cu auto izabrati, G2 jeste najbrži ali više bih voleo da vozim nešto što nije toliko brzo i po cenu eventualnog osvajanja prvog mesta. S obzirom da volim Alfa Romeo moguce je ili 8c ili Vertigo pošto i u njemu kuca Alfa Romeo (motor je iz Alfe 166 3.0l)

NK:
I bukvalno za sam kraj prognoza o kolicini "Biturbo"-a koji ce završiti trku?
Lukija:
Hm, nisam ovih dana vozio na serveru tako da ne znam sta se šuška, recimo da ce završiti makar 1.

NK:
OK, hvala na razgovoru.
Lukija:
Nema na cemu

Iz sadrzaja novog broja za Mart 2007:

Iz sadrzaja novog broja za Mart 2007:

.

Ipak ovog puta je casopis nesto “deblji”, na celih 107 virtuelnih pdf stranica mozemo procitati o sledecim temama: