Vuk u jagnjećoj koži

Ovim tekstom nastavljamo seriju tekstova posvećenu igračkom hardware-u. Konkretno, radi se o novoj generaciji Intel procesora. Sa stanovišta simracer-a, procesori spadaju u igrački hardware, jer je on mozak sistema. Zadužen je da računa sve parametre fizike koji su potrebni za kretanje automobila, i upošljava grafičku karticu, i još mnogo toga.

Predmet ovog teksta je novi Intel-ov dvojezgarni procesor oznake E8200. Radi se o pripadniku Intel-ove Core 2 arhitekture, izrađenom u 45nm procesu. Njegovo kodno ime je Wolfdale, i naslednik je popularne serije Conroe procesora, koji su izrađeni u 65nm procesu. Pored razlike u proizvodnom procesu, novi procesor ima i neka arhitekturalna unapređenja (SSE4.1 instrukcije, Fast Radix-16 Divider koji ubrzava oparaciju deljenja …) tako da je, pored smanjenja potrošnje i cene izrade, brži u proseku oko 5% od svog prethodnika na istom radnom taktu. Ukoliko program koristi SSE4.1 instrukcije, ta se razlika primetno povećava a u korist novajlije (primer DivX enkodera). Uporedićemo sistem baziran na ovom procesoru sa sistemom koji smo koristili u poslednje dve godine, a koji je baziran na overklokovanom AMD dvojezgarnom procesoru, kao i sa jednim AMD sistemom koji radi po fabričkim specifikacijama.

AMD sistem iz 2006		Intel sistem iz 2008
Hardware	Cena	Hardware	Cena
AMD Opteron 165	350e	Intel E8200	150e
LANPARTY UT nF4 Ultra-D	150e	Gigabyte X38-DS4	150e
2 x 1GB DDR1	270e	2 x 2GB DDR2	70e

Pored toga što su novi procesori značajno napredniji i brži, i cene su im značajno povoljnije tako da je novi sistem pravo jagnje po tom pitanju što se ne može reći za stari.

Testni sistem

Poznato je da je Intel prelaskom na Core 2 arhitekturu zadao AMD-u jak udarac, skinuvši ga sa trona. U proseku je Core 2 procesor brži oko 20% u odnosu na AMD procesor na istom taktu. U slučaju overclock-a, ova razlika se povećava dramatično jer novi procesor radi na značajno većem taktu. Intel E8200 procesor radi na fabričkih 2.66 GHz. Uz malo sreće, bez dizanja radnog napona, uspeli smo da povećamo radnu brzinu procesora na 3.6 GHz. Prilično impresivno, a sve zahvaljujući novom proizvodnom procesu. Iako bi box cooler odradio posao, nije loša ideja zameniti isti nekim boljim rešenje, naročito kada dođu topliji dani. Detaljne specifikacije test sistema možete naći u sledećoj tabeli:

	Intel sistem	AMD sistem #1	AMD sistem #2
Procesor	E8200 na 3.6GHz	Opteron 165 na 2.6 GHz	Athlon 3800+ X2 na 2.0 GHz
Ploča	Gigabyte X38-DS4	DFI nF4 Ultra-D	Gigabyte NF550
RAM	2x2GB DDR2	2x1GB DDR1	2x1GB DDR2
VGA	Nvidia 8800GTS 320MB
OS	Windows XP SP2

Sva tri sistema koriste identičnu grafičku karticu tako da možemo videti koliko brži procesor doprinosi krajnjim performansama. Takode je važno napomenuti, da bi se izbeglo da grafička karta bude usko grlo, korišćena je rezolucija 1024 x 768 sa najslabijim grafičkim efektima (bez anti-aliasing-a, anisotropic filtering-a, i ostalih naprednih efekata u igrama). Prvo ćemo videti kako se novi procesor snalazi u sintetičkim testovima koji koriste prednost višejezgarnih procesora. Za početak ćemo probati popularne benchmark-e koji manje više testiraju sve komponente sistema. Mi ćemo se ograničiti samo na procesorske testove.

Sintetički testovi

U ovo slučaju novajlija je skoro dva puta brži od starog procesora. Prilično impresivno.

Jedan od retkih testova u okviru Everest baterije testova gde AMD procesor ubedljivo odnosi pobedu. Razlog je integrisani memorijski kontroler koji AMD procesor poseduje. Intel i dalje koristi memorijski kontroler koji je deo chipset-a tako da je jasno zašto je latencija veća.

Kada su u pitanju memorijski testovi, AMD procesor se još uvek dobro drži zahvaljujući integrisanom memorijskom kontroleru. Ostali Everest testovi favorizuju novi Intel-ov procesor, naročito procesorski testovi.

Sandra baterija testova je slična Everest bateriji testova. U određenim testovima, novi procesor je više od dva puta brži.

Multimedijalni testovi tradicionalno „vole“ Intel procesore. SSE4.1 instrukcije donose fantastično ubrzanje od preko četiri puta u odnosu na AMD procesor.

Malo neobični rezultati kada je u pitanju memorijski protok. AMD je ovde tradicionalno bio brži ali ne i sada. Cache memorijski podsistem je fantastično efikasniji na Intel procesoru.

Kada je u pitanju slučajan pristup operativnoj memoriji, AMD i dalje ima manje latencije, u ostalim komunikacijama Intel je neprikosnoven.

PC Mark predstavlja bateriju testova koja testira razne komponente. CPU test pokazje nadmoć novog procesora. Razlika u ukupnom skoru je nešto manja pošto se AMD sistem relativno dobro drži u grafičkom i testu diska (tj, ove dve komponente su usko grlo, a ne procesor).

Rendering

KribiBench je pomalo neobičan i malo popularan test. Prelaskom na Intel-ov procesor dobija se skoro 80% ubrzanja.

Opet vidimo da je novi procesor značajno brži kada je u pitanju rendernig.

Još jedan popularan rendering test. I on može da koristi oba jezgra a takode može da koristi i jedno. Intel-ov procesor i ovde pokazuje svoju nadmoć, bez obzira na vrstu testa.

Matematički testovi

Wprime je program koji je popularan kod overclokera i intenzivno koristi matematičke operacije. Sudeći po grafikonu Intel-ov procesor je mnogo brz matematičar. Program takođe koristi oba procesorska jezgra.

Kada je u pitanju šah, novi procesor je matirao stari.

Još jedan vrlo popularan program u overklokerskim krugovima. Radi se o programu koji računa broj Pi na traženi broj decimala ( 1 milion i 32 miliona). Program datira još iz 90-tih godina i ne koristi oba jezgra. Dobar pokazatelj kako procesor izvršava kod koji je pisan davno, bez korišćenja naprednih opcija procesora (tzv. legacy code).

Još jedan program koji računa vrednost broja Pi ali pri tome koristi značajno brže algoritme. Bez obzira, Intel dominacija ostaje.

Obrada slike

Paint.NET je grafičiki program. U okviru istog dolazi benchmark koji testira nekoliko efekata koji se mogu primeniti na digitalne slike. Očekivano, Intel-ov pulen pokazuje svoje zube.

U pogledu analize slika, novi procesor drži trend od skoro 100% većih performansi.

Kompresija

Konačno dolazimo do aplikacija koje koristimo u svakodnevnom radu. WinRAR i 7-Zip su popularni arhiveri i pri tome koriste oba jezgra, ako se to zahteva. U slučaju singlethreaded testova (označeni kao 1T), koristi se samo jedno jezgro. U multithreaded testovima (2T i 4T u slučaju 7-Zip) koriste se oba jezgra. Intel-ov procesor se daleko bolje snalazi sa 7-Zip-om.

Lame je poznati MP3 enkoder. Korišćene su dve verzije: kompajlirana Intel C kompajlerom (ICL), i kompajlirana Microsoft C kompajlerom (MS). CBR označava da se koristi konstantni bitrate a VBR da se koristi varijabilni. U svakom slučaju Intel-ov procesor je u proseku dva puta brži.

I na kraju dolazimo do video kompresije. Ako se bavite video kompresijom, nema dileme. Intel-ov procesor je rešenje za Vas.

Igrački sinteticki testovi

3DMark je popularan igrački test koji bi trebao da pokaže kako će se Vaš sistem ponašati u najnovijim igrama. Naravno ovo važi za godinu kada je verzija programa izašla. U CPU testu, E8200 je preko dva puta brži od AMD rivala. Ukupan skor ne prati ovaj trend jer su ostali testovi grafički zahtevni.

Za 3DMark 2006 važi ista priča kao i za starijeg brata.

Aquamark je igrački test sličan 3D Mark serijalu. Ništa novo, Intel-ov procesor i dalje prati trend od oko 70% ubrzanja.

Simracing testovi

Prelazimo na pravu stvar, tj kako se naš novi procesor snalazi u popularnim simulacijama vožnji. Obzirom da su simulacije vožnji sve više grafički bogate, očekujemo da će nadmoć jednog procesora nad drugim biti „zamaskirana“ činjenicom da je graficka kartica i dalje usko grlo, tj. ona diktira krajnje performanse u najvećem procentu. Bilo kako bilo, videćemo koliko dobitaka donosi procesor koji u čistoj sintetici zna da bude i preko dva puta brži od direktnog konkurenta.

Kao što je naglašeno, za potrebe testiranja grafička podešavanja su takva da se što manje koriste napredni efekti kako bi se izbeglo da grafička bude usko grlo. U svim testovima je korišćena rezolucija 1024 x 768. Nismo išli na ekstremnu varijantu tipa 640 x 480 jer je pretpostavka da niko ne koristi istu za igranje. Slažemo se da bi time još više rasteretili grafičku ali takođe smatramo da malo viša rezolucija neće toliko uticati na krajnji skor. Testiranje se svodi na vožnju jednog kruga u formaciji sa mnogo AI vozila. Puno AI vozila bi trebalo da optereti što više CPU obzirom da bi isti morao da računa ponašanje za svaki automobil a ne samo Vaš. Takođe je važno napomenuti da je svaki test ponovljen pet puta i pri tome je uziman prosek jer je praktično nemoguće ponoviti test a da rezultati budu identični. Ono što je ohrabrujuće je da su rezultati svih testova veoma slični, tj. odstupanja su mala. Rezultat svakog testa je broj slika u sekundi (FPS) koji sistem može da prikaže. Veća vrednost je bolja. Vrednost FPS-a je uzimana na svaku sekundu i na osnovu tih vrednosti je iscrtan grafikon.

BMW M3 Challenge

Staza je Nurburgring GP i ukupno 16 automobila (15 dodatnih AI vozila), kretanje sa poslednjeg mesta na grid-u.

U proseku, Intel-ov procesor donosi skoro 50% ubrzanja. Što je najvažnije, minimalni FPS je daleko iznad donje granice igrivosti.

GTR2

Staza je SPA Francorchamps i ukupno 62 automobila (61 dodatnih AI vozila, svi su Ferrari 360), kretanje sa poslednjeg mesta na grid-u.

Intel baziran sistem je u ovom slučaju i dalje značajno brži i ako je ta razlika nešto manja, oko 35%. Valja primetiti da je razlika u odnosu na referentni sistem (AMD sistem #2) skoro 100%.

rFactor

Staza Toban Raceway Park Short i ukupno 50 automobila (49 AI vozila, Prosche Carrera CUP), kretanje sa poslednjeg mesta na grid-u.

Intel-ov procesor je i dalje najbrži i donosi u proseku 20% ubrzanja u odnosu na direktnog rivala iz AMD tabora.

LFS

Staza Fern Bay Club i ukupno 20 automobila (19 AI vozila FZ 50), kretanje sa poslednjeg mesta na grid-u.

Pomalo zaboravljeni LFS uzvraća udarac. Nije u pitanju greška, test je ponovljen više puta. Očigledno je da LFS dobija fantastično ubrzanje od preko dva puta u odnosu na najbrži AMD sistem. LFS nije neko remek delo kada je u pitanju grafika tako da grafička ne predstavlja usko grlo, tj. do izražaja dolazi procesor. Takođe imamo razloga da sumnjamo da je u pitanju saradnja autora LFS i Intel-a, obzirom na veliki broj reklama koje se pojavljuju u LFS-u.

Zaključak

Na osnovu svega izloženog, novi procesor odnosi laganu pobedu. Hladniji, brži, jeftiniji. Rivalitet na relaciji AMD – Intel je doveo do značajnog pada cena i porasta performansi tako da dual core procesori više nisu privilegija već svakodnevnica. Novi software postaje sve više svestan ove činjenice tako da nije redak slučaj da vidite nove naslove koji efikasno koriste višejezgarne procesore (Crysis, UT3 ….). Na žalost simracer-a, niti jedna od gore navedenih simulacija ne koristi ovaj potencijal. Ostaje da se nadamo da će novije verzije doneti poboljšanja na ovom planu. Iako je ishod ove bitke bio jasan na samom početku, na kraju, pobednik je ipak kupac.

No related posts.