Sugo: Vozački ninđicu

Na 300 kilometara od Tokija, blizu grada Sendaj, u Mijagi prefekturi, nalazi se trkacka staza Sugo. Ovo zdanje, 1975. godine, osnovala je Yamaha kao deo „širenja i razvoja životnog segmenta za ljubitelje auto-moto sporta“. Prostire se na ukupno 2.1 milion kvadratnih metara, i kao jedna od najvecih staza u Japanu, poseduje cak i potpuno opremljen hotel.

Ja sam, što iz tehnickih, što iz licnih razloga sam morao da odustanem od lige. Uvek se trkajuci, ne secam se kad sam poslednji put uživo pogledao neku trku. Kad mi se vec moglo, prirodno je da mi se htelo, SaS mi je sredio mesto u VIP loži, kao garanciju najboljeg ugodaja. Thanx mate. A loža je bila ekstra sredena, klima, koža, sa sve ogromnim plazma HD ekranima, i nekim Leupold Mesa dvogledima, koji su izgledali baš onako…. tehno. Utisak je zaista i bio potpun, osim što bih ja umesto kavijara i šampanjca, tamo služio kokice i pivo.

Prva trka pocinje lansiranjem BMW-ova, koji grabe besno režeci oko Rejserovog Laccetija, kao gepardi oko umorne srne. Rejser, koji je u više navrata uložio protest na „startnu nepravdu“, dobio je još jednu potvrdu svoje teorije, padajuci sa pole pozicije na šestu, samo zahvaljujuci pogonu na „pogrešnoj“ osovini. Mada, sa druge strane, visoki borderi su, vec na samom startu, došli glave bimerima koji su iza papucice gasa imali nervoznu nogu….

Tako bi Wita opisao pocetak trke. Ja pošto nisam tako vican, opisacu ono što sam zaista video. Elem, krece prva trka, T1, prašina na sve strane – uuu, reko, ovde ce biti svacega. Nikad pre nisam imao priliku da se uverim u upotrebnu vrednost jednog modernog dvogleda, sa sve optickim zumom i raznim nekim kontrolama i informacijama. Platio bih ga hiljadu dolara sad, da ga kojim slucajem nemam. Tako sam okolinu startno-ciljnog pravca posmatrao tim krejzi dvogledom i pošto mi je, par krivina posle pravca, karavan bežao iz dvogledokruga, nastavljam da pratim trku na ekranu. Na žalost, režiser se odlucio da prati vodece, tako da nisam video šta se dešavalo iza. Janoš odmaglio, Wita za njim a Rade i SaS se nešto koškaju i gurkaju, Rejser odmah iza njih. SaS, koji se trudio maksimalno da mu ostavi prostora, proklizava preko bordera i pada jedan zatvor iz nehata. Rade pazari lakat u rebra i nastavlja pored staze. Damn! Navijao sam za Radeta. Niko nije ocekivao njegov povratak u ligu i, naravno, sad je potpuni hit. Pogotovo sa tim BMW-om. Dalje, Wita vija Janosha, Sas Witu, a RaceR SaS-a. Vidim, bice ovde i klanja. Sale, ocigledno brži, progresivno pristiže Witu, i tu pocinje borba na braniku. Par krugova su se tako vijali, sa Rejserom u repu. U jednom trenutku, vidim da Wita izlece…. Eeehh…spustim pogled i uhvatim se za celo. Na njega sam se kladio. Tolke pare, propadoše… Na kraju grida su se, po obicaju, vodile jednako zanimljive trke.

Pošto ja nisam neki narator, sidem ja posle u garaže, pa pokupim utiske direkt iza vetrobrana. Jedva sam cekao da cujem šta imaju da kažu! A tamo… naravno isplivava balkanski mentalitet. Da se biju, i ništa drugo.

RaceR: “E, Vlade, još jednom VELIKO hvala, brate, za ovu drugu trku, fantasticni potezi, nemam reci. Ugradicu Vlado-radar, da mogu na vreme da ti se sklonim ubuduce, pošto ocigledno smetam!”

Vlad: “E, znaš da mi je dosta tvojih “zahvalnica” više, pošto ce neko još pomisliti da sam pobenavio i poceo da izbacujem ljude sa staze. Šta misliš, meni je drago što se to desilo? I kad mi tako nastupiš, uopšte nemam potrebu da ti se pravdam. Nicim to ne zaslužuješ, pritom imaš razumevanja samo za sebe. Ono u T1 je maler, da gori ne može biti. Pošto sam izleteo, i vracao se na stazu, par metara pred ulazak u tu preoštru T3 sam brzo cekirao šta se dešava iza i levo, fokusirajuci apex. Ti i Janosh, na samo par metara ispred mene. Janosh promašuje putanju i koci više nego što treba da se izvuce iz nje. U delicu sekunde ne primetim da ste imali minimalan kontakt, dovoljan da na mestu gde se dobija na brzini, ti usporiš, i ja prakticno ne stižem da reagujem na vreme. Onda cinim kriticnu grešku i kocim, u nadi da ceš se izvuci, udara me Fedor, zatim Ivo. Napravim veci kolaps, nego da sam lepo produžio.

Drugi put sam okasnio na kocenju posle one nizbrdice. Nešto mi se cudno ponašao auto tad, i browsajuci po skrinovima na board-computeru da vidim šta je, promašim tacku kocenja. Nije bilo šanse da se zaustavim, i opet ti stradaš. Pojeo sam se od muke. I onda kad mi ti kreneš sa tim cinicnim podjeb@%/#$”

Racer:  “Ej, ej, ej… dobro, dobro… OK. Imaš pravo. Priznajem, ovako neposredno posle trke, ne uspem baš najbolje da kroz reci kanališem ono što želim da kažem. Moja greška, sorry još jednom. Ali, iskreno, kako možeš u sred trke da zveraš negde osim ispred sebe?  Ja jedva stignem retrovizore da pogledam koliko se koncentrišem na stazu. Tad sam i imao šta da vidim… i mogu ti reci da sam baš odlepio. Iz moje perspektive, videlo se samo tvoje prekasno kocenje. Sllupcao sam se ko mace na sedištu, cekajuci da me rasp#%$iš.  Pogotovo što si u prvoj trci bio cetvrti, odmah iza mene, ladno sam pomislio da ti je preselo više da me gledaš ispred, i da tome mora da se stane na kraj!”

Vlad: “Hahahaha, aman, cekaj, sad se zezaš, jel?  Ja se više ni ne secam kako sam došao do tog cetvrtog mesta u prvoj trci. Najupecatljiviji mi je svakako bio start. Odapeo sam se ko strela, Jet Radet style. Odmah je pao jedan slalom pored 4-5 automobila ispred, da sam samo mogao face da im vidim, hehe. Cao, zdravo. Tako sam sa jedanaeste pozicije, vec posle trece krivine bio šesti. Ispred mene, Rade, vidim gura se SaS-om i ostaje na spoljnoj strani sa dva tocka van staze, prepuštajuci mi petu poziciju. Cetvrtu poziciju mi Wita poklanja (hvala brate) u sedmom krugu, gledajuci me u oci. To su ti bimeri… cim je pritisak, postanu nervozni na gasu. Al’ što sam imao lepo preticanje Vrha u onoj grbavoj dugoj pred cilj…. ih… Stvarno Vrh, šta bi sa tobom? Lepo si se držao dva-tri kruga ispred mene. Nešto ti bežala Alfa..?”

Vrh13: “Nemam pojma, prvo što sam jedva stigao na trku, umalo ne poginuh usput. Onda cujem da postoje neke nepravilnosti na mom vozilu, koje su mi mehanicari ocutali. To cu tek da raspravim sa njima, kockaju se sa mojom karijerom. Drugu trku ih nateram da poskidaju ilegalne modifikacije sa motora, i startujem sa zacelja. Medutim, u toku trke primetim da to uopšte nije setup koji sam im pripremio za trku, ostavili su mi onaj sa kvalifikacija, sa potpuno pogrešnim vešanjem. Peti ili šesti krug, borim se sa Alfom, potpuno pojedene gume, nepripremljene za duge staze. Pored svega, ja vec u prvih 10. Na svu muku, stižeš me ti, i nabijaš mi pritisak tako osakacenom, sve do one duge desne krivine pred ciljni pravac, jedva smo se dodirnuli tu (a pipkate se? prim.ur.), ali sasvim dovoljno da me moje, ionako na ivici, gume izdaju. Sve u svemu, 6 bodova u SP klasi, a moglo je i mnogo bolje.”

Igor Milutinovic: “Dobro, al’ onaj tvoj potez sa pocetka drugog kruga u drugoj trci mi je potpuno nejasan. Šta je tu pesnik hteo da kaže, kuda da prode?”

Vrh13: “Veruj mi, ni meni nije jasno šta sam pokušao tu u T2. Evo sad gledam snimak, ni ne secam se tog incidenta, uopšte nije bio tako jak udarac, kolika je bila šteta. Izvinjavam se i tebi i Duletu. Kao da sam bio odsutan..”

Zmaj: “E, to se i meni desilo! Vdjuricu, ja ti se izvinjavam, eto ti si bio kolateralna šteta, pošto su me Maser i još neki vozaci u prvih par minuta trke toliko dekoncentraisali konstantnom vožnjom van staze i totalno histericnim ponašanjem da cim sam video da je covek izgubio kontrolu, odmah sam krenuo vrlo nerezonski baš onuda kuda je on išao, kockajuci se da ce izleteti. Na žalost, stigoh ga pre nego je i potpuno izgubio kontrolu pa ga ja ekspresno poslah napolje. Ne pravdam se, više da opišem svoje stanje (ne)svesti u trenutku incidenta.”

Maser: “Cekaj, bre, malo… konstantno, znaci da neko stalno ponavlja istu stvar, a par minuta na stazi Sugo znaci minimum dva kruga. Necu da se pravdam, al prvo sam izbacen, imao sam pokrivljen tocak, mada priznajem da sam malo nesmotreno izašao pred tebe. U šikani posle kocim, al’ taj levi tocak me vuce u travu. I sledecu krivinu izlecem levo i to je to. Prošao si ispred. Svega 30-tak sekundi. Gde je tu “konstantno”, pitam ja tebe? Ja sam tek na tom pravcu video da mi volan sve vreme stoji zakrenut ulevo, eto kakvo mi je vešanje bilo. Znaš, kad tako kažeš, neko ce pomisliti “vidi ovaj Maser, stalno vozio van staze”, a ja sam se stvarno trudio da nikom ne smetam, ipak debitujem ovde. U drugoj trci sam bio još više skoncentrisan, završio sam sedmi i uzeo dva boda. Ne bih da se pomisli da sam nesportski to dobio.”

Radejet: „Ma, opusti se Maseru, aždaje inace bljuju vatru kad su besne. O’ladice se on, daj mu vremena. A Saletu posebno želim da cestitam! Bravo! Uspeo si da slomiš Witu napokon!”

weetah: “moLIM?!. Cuj, cuj…  Slomio me, kao… mislim…  ja ni ne znam šta mi se desilo tad tamo, samo pobeže auto odjednom, baš cudno, izgleda da sam nekako nezgodno nagazio ivicu bordera. Mada, jeste videli vi šta sam ja uradio na pocetku te druge trke? Ono sam ubo lutriju da ispravim, zamalo farove svima da vam gledam. Moralo je to negde da mi se vrati… Ipak, voršip za Saleta, bio si ocigledno brži, nikako nisam mogao da te se otresem. Taman negde napravim prednost, ti vratiš. Ova staza mi je posebno odvratna. Oštre uzastopne krivine, idiotski postavljeni markeri, visoki borderi… žali bože tog mog jadnog auta, što sam morao da ga vozim ovuda… Svaka cast i tebi i Janoshu, pocepali ste asfalt! Ko da ste rodeni Sužani, hahaha.”

SaS: “Hvala vam obojici na cestitkama, posebno tebi Rade, ocekivao sam šleper teških reci zbog onog incidenta.. Tu na startu si konstantno driftovao, i posle šikane ja prolazim po unutrašnjoj strani, i nisam dobro procenio, penjem se na border i skliznem sa njega, zatvarajuci te. Bilo mi krivo, izvini stvarno. Izuzimajuci ovo, ove trke mi se ubrajaju u grupu vrhunskih. U prvoj sam vijao i studirao Witinu vožnju, nadoh ga, provalih, prodoh, a Janosh je vec odmaglio. Nema veze, druga trka, malo se provlacim kroz sve i svašta, i? Ko je ispred mene? Witomir…. e do $%@^$# Onda je usledilo 9 najnapornijih krugova ikad, na njegovom braniku. Ne znam da li to možete da zamislite… ma…. ne možete. Za razliku od prošle, decko je sad imao plan, razumeš, tacno je popravio svoje slabosti. Iako sam brži, nemam kuda da prodem. Onda greši (naravno) i ja prodoh, al trema, odmah proklizavam, i vraca se ponovo ispred mene. Kvragu. Ništa, šta cu… Pritisak, pritisak i pritisak! I popustio je na kraju! Fala, više, milom bogu! Kako sam prešao napred, frka do neba! Sreca pa je do kraja bio još jedan krug inace ko zna šta bi još bilo. Bravo Wito, ovaj put sam to bio ja, drugi put…. videcemo. Perce, priznaj da si se nauživao u predstavi!”

Perce: “Vi ni ne znate kakve sam se ja sve predstave nagledao… Jeste provalili Cerimana? Osmi na gridu? Krenulo te, a? a? a?”

Ceriman Dragan: “Jesi skonto?!!!! EEEJJJ!!! Od nas 24! Prva trecina grida, matori! To je nešto! To je bio adrenalin! Znaš ono… krece prva trka, nepoznati miris BMW-ovog izduva oko mene, nisam navikao… gas, prva, druga, koci… druga, pola gasa… druga, treca, pola gasa… gužva, ne smem nikoga da udarim, ne poznajem ih…. treca, druga, koci srce ti %!$#*, druga, treca i onda BAAAM, okrete me DenDee i posla na kraj grida gde mi je, u mojoj rookie sezoni i mesto, složice se mnogi.

Na ovo sam navikao, tako da nastavljam lagano, kad odjednom… vidim li ja to dobro? Devil Miles tablice, niko drugi nego Igor Milutinovic. Poslednje tri trke smo se svaki put na kraju divili fenomenu gde se moj prednji kraj, savršeno uklapa u njegov zadnji. Verujem da je tad i on imao te scene u mislima. Pristižem ga, pogonske osovine su nam na odstojanju od jedva dva metra. Govor njegovog automobila kazuje mi cega se tacno plaši. Cak i ta njegova osovina, kao da je pokušavala da pretekne ostatak njegovog automobila, bežeci od Alfinog mrkog pogleda. Na kraju je i uspela, blago meni, pa sam kulturno prošao, nisam ni morao da ga udaram, hehe. Dule, tebi moram da se izvinim za ono lansiranje u beton, opraštaj burazeru, ako možeš…”

Dule: “Ma, daj, nema veze, sve je to deo sporta. Moglo bi se reci da mi to dode kao neko vatreno krštenje. Dešava se. Ja, takode, moram da se izvinim za moje greške. Dobro ste me i trpeli. Nego, Dejo?! Pa, ti jedanaesti u drugoj trci, bokte?”

Dejavu: “Da, koliko mi je prva trka bila katastrofa, toliko sam u drugoj dobio satisfakciju, kroz najbolji plasman u karijeri. Cak sam negde na pola trke bio šesti (kao bajka), ali zbog prednje leve gume koja se pregrevala, morao sam pažljivije da vozim, da bih uopšte ostao na stazi. I malo po malo sam zaostajao, na kraju završih jedanaesti. Baš je dobra ta druga trka bila!”

Gruja: “E, za prvu trku, Dejo izvini, to sam bio ja. To je bio treci krug, kad si se ti u T1 zaneo, a mene je Igor sve vreme stizao. U T1 me uz mali kontakt prolazi, ali kako nije mogao da zahvati idealnu putanju, ja mu to odmah vracam. Sasvim mi je odvukao pažnju u tom momentu, samo sam njega gledao, kad pogledam ispred, izgledalo mi je kao da si se stvorio, jer si išao bar duplo sporije od mene. Bez kocenja sam te odalamio.

Kasnije smo imali ponovno videnje ti i ja, baš kao što ti nick kaže, ali uspeo si da ostaneš na stazi. Izgledalo je kao da smo odradili neki ranije uvežbani performans za publiku. A kao šlag na tortu, ja sam upotpunio sa onim “kasko” style, na dva tocka manevrom. Tacno sam cuo  ‘uuuUUUUuuu’ iz publike. Na kraju, Dule i ja prolazimo ciljnu liniju kao da se borimo za prvo mesto. U drugoj trci, kao da mi se vratilo sve to, pa sam i ja bio sklanjan u Rossi stilu. Zanimljivo, u obe trke sam imao bliske susrete sa Drapom i doživeo sam pravi užitak sportske vožnje. Bravo cika Drap, sve pohvale za korektnost! Odlican je osecaj kad si siguran da te onaj iza nece udariti. Ukupno gledano, ja sam zadovoljan. Hipoteticki, da me nisu gurkali, ja bih drugu trku možda završio medu prvih deset, što me cini vrlo zadovoljnim. Znaci da mogu, i da više nisam obican ucesnik-pocetnik, baš sam zadovoljan sobom, eto.”

Polako dolazeci iz daljine, pojavljuje se MJanosh, sa sve cedevitom u ruci… “A, mene uvek zaboravite. A, pobedicu vas, videcete, hehehe. Evo, pogledajte prvu trku. Imao sam debelu prednost, još kad sam video da imam najbrži krug, ukljuchio sam na board-kompjuteru ‘relax’ mode, i polako do prve pozicije. Druga je za mene bila totalni crap. Ali nije to bitno. Bitno je da si zadovoljan sobom, da znaš da si izvukao maksimum iz sebe i iz kola. Drugo ništa nije bitno. Bravo Sale, odlicna vožnja. Ako neko zna koliko je težak Wito za overtaking, onda sam to ja. Svaka cast, hahaha. Tebi Filipos, ruku da stisnem, za najbolje ignorisanje bmw-ovog pritiska koje sam video, hahahaha. Evo coveka koji je zadovoljan sobom….”

Filipos: “….i ponosan… Ovo je baš lepa nagrada za sve one treninge. Pošto se Ljusa opasno približio sa bodovima, morao sam da se aktiviram, i na treninzima sam postizao baš neka zavidna vremena. I, eto, zahvaljujuci tome sam se i plasirao tako dobro, vozeci sigurne krugove, bez puno grešaka. Drugu trku startujem sa pete pozicije, i polako ali sigurno napredujem. Janosh je pretio celu trku da mi oduzme podium, da je trka malo duže trajala, možda bi i uspeo. Gume su mi bile potpuno spaljene. Kad pomislim kako mi se Wita ispotpisivao u facu na pocetku te trke, dode mi drago što sam iza sebe ostavio sve te bimere.”

I šta da vam kažem? Na kraju se ipak ne pobiše. Naprotiv, sve se završilo na “lako cemo, daj mala pivo” Kasnije, kad smo se ožderali, bili smo najveseliji karavan na planeti. Sreca što je hotel bio tu odmah iznad, neki su se kleli da bi i sad mogli da voze….

No related posts.